Ostavinska rasprava: kako se nasleđuje imovina

Ostavinski postupak ne pokrećete vi: pokreće se sam, kada matičar obavesti sud o smrti. Najčešće ga vodi javni beležnik kome sud poveri predmet. Na vama je da date podatke o naslednicima i imovini i da se izjasnite da li se nasleđa prihvatate. Ovde je redovan tok postupka; ako među naslednicima ima spora, potreban vam je advokat.

Kako postupak počinje

1. Matičar obaveštava sudU roku od 30 dana od upisa smrti dostavlja sudu izvod iz matične knjige umrlih. Nadležan je sud prema poslednjem prebivalištu umrlog.
2. Sastavlja se smrtovnicaSud to poverava javnom beležniku. Smrtovnica je spisak podataka o umrlom, njegovim srodnicima i imovini, a sastavlja se na osnovu onoga što kažu članovi porodice. Sastavlja se i kada umrli nije ostavio imovinu.
3. Sud poverava ostavinu beležnikuPo pravilu istom koji je sastavio smrtovnicu. Beležnika ne birate; predmeti se dele po propisanom redosledu.
4. RočišteNaslednici se pozivaju, izjašnjavaju se o nasleđu i donosi se rešenje o nasleđivanju.

Ako umrli nije ostavio imovinu, postupak se obustavlja. Ako je ostavio samo pokretne stvari, rasprava se vodi samo ako to neko od naslednika zatraži.

Šta treba da pripremite

Propisan spisak dokumenata ne postoji; šta tačno da donesete piše u pozivu koji dobijete. Uglavnom će vam trebati podaci o:

• svim naslednicima (imena, adrese, srodstvo);
• nepokretnostima (podaci iz katastra ili isprave o vlasništvu);
• računima, štednji, vozilima i dugovima umrlog;
• testamentu, ako postoji – on se predaje sudu ili beležniku odmah.

Ko nasleđuje po zakonu

• Prvi nasledni red: deca i bračni drug, na jednake delove. Ako dete umrlog nije živo ili ne želi da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca.
• Drugi nasledni red (kada umrli nema potomaka): bračni drug nasleđuje polovinu, a drugu polovinu roditelji umrlog. Ako roditelji nisu živi, njihov deo nasleđuju braća i sestre umrlog.
• Treći nasledni red: babe i dede i njihovi potomci.

Bliži nasledni red isključuje dalji.

Nužni deo

Testamentom se ne može ostaviti sve bilo kome. Deca, bračni drug i roditelji imaju pravo na nužni deo: za decu i bračnog druga to je polovina, a za ostale trećina onoga što bi dobili po zakonu.

Nasledničke izjave

• Prihvatanje: ako se do kraja postupka ne odreknete, smatra se da ste se nasleđa prihvatili.
• Odricanje: daje se izjavom do kraja prvostepenog postupka. Ne može biti delimično i ne može se opozvati.
• Ustupanje: odricanje u korist određenog naslednika smatra se prihvatanjem nasleđa i ustupanjem svog dela, po pravilima o poklonu.

Ako ne možete da dođete, izjavu možete dati pismeno, sa overenim potpisom, ili poslati punomoćnika sa overenim punomoćjem. Izjava o odricanju može se dati i pred drugim sudom, a u inostranstvu pred konzularnim predstavništvom Srbije.

Koliko košta

Kada postupak vodi javni beležnik, plaća se jedna nagrada za ceo postupak, prema vrednosti zaostavštine (tarifa važi od 2025):

• Uz nagradu se plaćaju troškovi od 900 dinara po svakoj stranci i stvarni troškovi (dopisi bankama, oglasi), kao i PDV.
• Ako ima više od tri stranke, nagrada se uvećava za svaku narednu.
• Ako umrli nema imovinu i postupak se obustavi, nagrada se ne plaća.
• Kada postupak vodi sud, plaća se sudska taksa od 2.000 do 75.000 dinara, zavisno od vrednosti zaostavštine.

Iznosi u tabeli dobijeni su množenjem broja bodova iz javnobeležničke tarife sa vrednošću boda od 180 dinara. Tačan iznos saopštava vam beležnik.

Porez na nasleđe

• Naslednik drugog reda ne plaća porez na jedan stan ako je sa umrlim živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti.
• Obaveza nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Kada rešenje donese javni beležnik, on ga sam dostavlja katastru i poreskom organu, pa poresku prijavu ne podnosite. U ostalim slučajevima rok za prijavu je 30 dana.

Šta posle rešenja

• Nepokretnosti: beležnik ili sud dostavlja rešenje katastru po službenoj dužnosti, pa upis ne morate sami da pokrećete. Proverite posle nekog vremena da li je upis izvršen.
• Računi u banci i vozila: banci i MUP-u nosite pravosnažno rešenje o nasleđivanju. Šta još traže, pitajte banku, odnosno šalter MUP-a.
• Naknadno pronađena imovina: ne vodi se nova rasprava, već se donosi dopunsko rešenje na osnovu ranijeg.

Česta pitanja

Koliko traje ostavinski postupak?

Zakon propisuje rokove samo za početne radnje (po 30 dana za matičara i za smrtovnicu). Ukupno trajanje nije propisano; kada su naslednici saglasni i dokumentacija potpuna, postupak kod beležnika se završava za nekoliko meseci, a sporovi ga znatno produžavaju.

Da li nasleđujem i dugove?

Naslednik odgovara za dugove umrlog do visine vrednosti nasleđene imovine. Ako su dugovi veći od imovine, razmislite o odricanju i posavetujte se sa advokatom pre nego što date izjavu.

Pronašli smo testament posle završene ostavine. Šta sada?

Zaostavština se ne raspravlja ponovo. Prava iz naknadno pronađenog testamenta ostvaruju se tužbom, u parničnom postupku.